Konstatacija koju upućujete sagovorniku, krajnje izrevoltirani njegovim neslušanjem vašeg izlaganja. Finalni pokušaj, obično praćen naglašenim tonom i strogim pogledom, da mu se ukaže da je to što pričate jako bitno i da to ne pričate džaba.
- Pa jebemu mater, jel moguće da si kupila još jedne čizme? Koji će ti kurac molim te, ne mogu da prođem normalno hodnikom a da ne zapnem o nešto tvoje. Još sam ti fino reko da treba da se štede pare za dječji krevet. Vidiš da mali još spava u onom krevecu, sklupčan ko pita.
- Bilo je jako jeftino, neko novogodišnje sniženje, a jako mi se slažu uz onu zagasito plavu torbicu...
- Ne pričam ja to da bih ladio jezik. Ili možda pričam, pošto vidim da ti ništa ne slušaš i uvijek nađeš izgovor?!
- Ajde nemoj da sereš, ja sam to kupila od svojih para. A i krevetac nije toliko mali.
- Ma nemoj bogati. Znači tvoja plata ide na tvoje odijevanje, a moja na obaveze, hranu, stan, sve živo i mrtvo? E nećeš tako, jebo te onaj ko te napravi. Sutra stavljam sve na internet da prodam.
Odlično ovo.