Ne valja da se toliko smeješ plakaćeš
Говорили су наши стари кад неког ухвати напад смеха толико да не може да престане да се смеје. Изговарање те мантре буквално се претварају речи у дела. Наиме, на тој локацији где се нађе тај "срећник" који има незаустављиву потребу да се смеје сопственом палцу обавезно ће се у близини наћи неко коме је тај дан ако не најгори, онда сигурно један од најгорих дана у животу.
Некада је до кулминације знало да прође по неколико сати седења и циркања у кафани док неком коме није дан падне мрак на очи. Данас је све то некако много модернизовано, много упрошћено...
Шта ме гледаш?!
-Не гледам случајно сам се замислио и поглед ми одлутао у том правцу.
Шта се смејеш! Мени се нешто смејеш?!!
-Не смејем се где се смејем? Пусти ме на миру човече, гледам своја посла.
А смешно а?! (Трш. траш. цангррр...)
