Govorili su naši stari kad nekog uhvati napad smeha toliko da ne može da prestane da se smeje. Izgovaranje te mantre bukvalno se pretvaraju reči u dela. Naime, na toj lokaciji gde se nađe taj "srećnik" koji ima nezaustavljivu potrebu da se smeje sopstvenom palcu obavezno će se u blizini naći neko kome je taj dan ako ne najgori, onda sigurno jedan od najgorih dana u životu.
Nekada je do kulminacije znalo da prođe po nekoliko sati sedenja i cirkanja u kafani dok nekom kome nije dan padne mrak na oči. Danas je sve to nekako mnogo modernizovano, mnogo uprošćeno...
Šta me gledaš?!
-Ne gledam slučajno sam se zamislio i pogled mi odlutao u tom pravcu.
Šta se smeješ! Meni se nešto smeješ?!!
-Ne smejem se gde se smejem? Pusti me na miru čoveče, gledam svoja posla.
A smešno a?! (Trš. traš. cangrrr...)
