
Говорили су наши стари кад неког ухвати напад смеха толико да не може да престане да се смеје. Изговарање те мантре буквално се претварају речи у дела. Наиме, на тој локацији где се нађе тај "срећник" који има незаустављиву потребу да се смеје сопственом палцу обавезно ће се у близини наћи неко коме је тај дан ако не најгори, онда сигурно један од најгорих дана у животу.
Некада је до кулминације знало да прође по неколико сати седења и циркања у кафани док неком коме није дан падне мрак на очи. Данас је све то некако много модернизовано, много упрошћено...
Шта ме гледаш?!
-Не гледам случајно сам се замислио и поглед ми одлутао у том правцу.
Шта се смејеш! Мени се нешто смејеш?!!
-Не смејем се где се смејем? Пусти ме на миру човече, гледам своја посла.
А смешно а?! (Трш. траш. цангррр...)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+
+