Retoričko pitanje domaćina, u pokušaju da ubedi goste da neko od njih uzme tzv. stidak.
Na jednoj večeri šestoro ljudi sedi za stolom. Na ovalu je ostalo jedno parče mesa, i svi prisutni se prave fini (da ne kažem, prave se Englezi), niko ne želi da uzme to poslednje parče...
U tom trenutku nestaje struje, i nastaje totalni mrak.
Par sekundi kasnije, čuje se vrisak...
Kao u romanima Agate Kristi, svetlo se pojavljuje trenutak kasnije... i svi ugledaju jednu šaku na komadu mesa i 5 zabodenih viljušaka u istu.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Horor defka, samo još muzička podloga fali :) +
AlaH se neko raspis'o! ;)
+
Hahahahahahahaha +
@Ella
Pozitivno deluje na moju defindžijsku blokadu, to što ne rade reakcije (i kad rade, bukvalno pola mi obrišu) ;-)))))
Da, da...il' si tamo il' si ovde ;)
Хм, шта би било да је у питању последње пиво?:) +++
Zato ja i ne jedem meso! :)))
+
Ауу РД баш си се ноћас бацио на објашњавање. Комплименти... +