
Начин на који се поставља питање типичан је за граматику северног нам, жицом опасаног суседа, који се одомаћио и укоренио у локални говор на северу отаџбине наше. Од питаног се очекује да недвослмислено прихвати понуђено, тј. да каже јасно и гласно да жели.
- Мама, мама, нећемо више да се играмо са Пиштиком и Мариком.
- Зашто?
- Они су јако шкрти.
- Како мислиш?
- Па покажу кесицу чипса и кажу: Нећеш чипс?
--------------------------------------------
- Шта ти је? Боли те глава?
- Ма нешто сам се преморио на послу?
- Дакле, нећеш јебеш?
- Макар шта! Наравно да хоћу!
--------------------------------------------
- Нећеш да признаш?
- Хоћу! Хоћу! Истина је! Ја сам убица познате певачице са Грандових звезда!
- И шта још?
- Ја сам крив и за распад СФРЈ! За убиство Кенедија! За све сам ја крив!
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Psiholog · 20. Februar 2011.
Hahahahahahaha, već legendarno "Kafu nećeš?"
Omilj odma :)
Hahhaha, u mojoj porodici je to bilo normalno, sve do trenutka dok neko drugi od familije (s nemađarske strane) nije primetio xD Tek posle sam skapirala...
Prvi primer ubio xD
http://vukajlija.com/neces
To nije to nećeš. Ovo je način na koji se uz granicu postavljaju sva pitanja. Uvek sa negacijom.
- Nisi dobro? Dobro sam
- Nije jasno? Jasno je.
- Nemaš kade? Imam.
Itd.
Moraš Jaco doći nekad na sever da čuješ to.
Било ме је по Сзабадки, запазио сам то "нећеш", али нисам знао за порекло.
Хвала.