Ona devojka koja vam se svidi još kada je prvi put vidite u učionici, recimo u prvoj godini srednje škole.
Ona je komunikativna, razmislja kao vi, popularna i naravno, lepa. A vi? Vi ste usporeni, slabi, plašljivi, tihi... Nemate hrabrosti da joj priđete jer imate strah od njene naizgled čelične, nedodirljive ličnosti. Ona se druži samo sa najlikovima iz odeljenja, iako oni nisu ništa posebno u odnosu na vas, osim što su dovoljno hrabri da joj priđu i komuniciraju s njom.Čak i sede s njom.
Vaši najhrabriji pokušaji komunikacije s njom svode se na to da joj zatražite hemijsku ili dva lista papira. Kada vam ona nesto kaže, vi se pogubite i zacrvenite, te jos uništavate sopstvenu,jos neizgrađenu sliku u njenim očima.Nakon par godina vi ste u malo boljim odnosima s njom,vaša komunikacija se proširila na međusobono pomaganje vezano za školu, ali to je i dalje veoma daleko od pravog, nemogućeg prijateljstva kojem vi težite. Ona vas četiri godine smatra ograničenim, prosečnim likom, a vi to možda niste, a vi i dalje, svojim plašljivim sistemom zadržavate vaša osećanja samo za vas...
