Obično su i više nego dovršene, potpune i jasne. Iako je gramatički primećen nedostatak teksta, izgovorene posebnim tonom, dobijaju svoj bitan značaj u komunikaciji sa drugim osobama.
Najveći deo njih upotrebljen je u negativnom kontekstu, a manjak reči samo je zamena za psovke koje bi bile neminovne u daljem razgovoru.
-Mama, kako se prave deca??? Meni tata kaže da muškarac prvo...
-Alo, mali !!! Ako ti ja ustanem sad !!!!
-Dobro, mama... Tako mi taja rekao....
---------------------------------------------------------------------------------------------------
-Treći put me udaraš više.... Tražiću penal, zaboli me tuki.... Mani se tih klizećih jebote, kosti ćeš mi pomeriti.....
-A jebiga.... Ne igraš balet...
(posle minut, novi klizeći)
-Eee, ako te još jednom opomenem..... !!!!!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
-Dobar dan gospodine, mislili smo samo ako imate vremena za jedno pitanje, u vezi sa skupljanjem novca za zaštitu malokrvnih insekata...
-Imam vremena, izvolite...
(žena, pogledom koji bi ustrelio više Nemaca nego Bata Živojinović u Partizanima, govori)
-Živadine !!!
-Nemamo vremena, izvinite....
