
Дешава се некад да отвориш фрижидер, узмеш нешто, затвориш и онда осетиш да цео стан смрди на цркотину/буђ/говна. Враћаш се да одстраниш извор зла, претураш по фрижидеру, све изгледа ок, мора да је сир - није, отвараш џем који је ту од летос - није, теглица сенфа - није, оњушиш све, све делује нормално. Шта ћеш, бациш сир и надаш се да ће сад бити ок.
Наравно, неће. Ок, побацаш јаја, неко влажно поврће, нема шта више да смрди, да га јебеш. Међутим, како пролази време, смрад све жешћи. Почиње детаљни увиђај, све повадиш напоље, претресеш, отапаш, переш и нервираш се - како је могуће да нешто упорно промиче твом детективском оку. После два сата, ошамућен испарењима мистер пропера и амонијум сулфата, правиш строгу селекцију шта може назад, отвараш кесицу са квасцем и онда схватиш да то мекано, лепљиво, браон није квасац већ загробни живот белог лука.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Kakav danak neiskustvu...;))+
Ma , desi se to svima...
Meni se to dešava redovno! +
nisam znala da leš belog luka toliko smrdi..
Мумифицирани бели лукац :)
bogami zmio,sram te bilo.
hahahshahahaha :D