
Дешава се некад да отвориш фрижидер, узмеш нешто, затвориш и онда осетиш да цео стан смрди на цркотину/буђ/говна. Враћаш се да одстраниш извор зла, претураш по фрижидеру, све изгледа ок, мора да је сир - није, отвараш џем који је ту од летос - није, теглица сенфа - није, оњушиш све, све делује нормално. Шта ћеш, бациш сир и надаш се да ће сад бити ок.
Наравно, неће. Ок, побацаш јаја, неко влажно поврће, нема шта више да смрди, да га јебеш. Међутим, како пролази време, смрад све жешћи. Почиње детаљни увиђај, све повадиш напоље, претресеш, отапаш, переш и нервираш се - како је могуће да нешто упорно промиче твом детективском оку. После два сата, ошамућен испарењима мистер пропера и амонијум сулфата, правиш строгу селекцију шта може назад, отвараш кесицу са квасцем и онда схватиш да то мекано, лепљиво, браон није квасац већ загробни живот белог лука.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Kakav danak neiskustvu...;))+
Ma , desi se to svima...
Meni se to dešava redovno! +
nisam znala da leš belog luka toliko smrdi..
Мумифицирани бели лукац :)
bogami zmio,sram te bilo.
hahahshahahaha :D