Starinski, pomalo zaboravljen, izraz koji se koristio za opis veoma ružnih osoba. Obično je to neka dobra duša rošavog lica, nesrazmernih ušiju i poluzatvorenih očiju ali ne onako sanjalački zatvorenih već kao da joj je neko gurnuo glavu u košnicu i sa neizostavnom izraslinom na licu koja ima funkciju nosa. Elem, sve u svemu radi se o personi prema čijem liku se gaji određeni respekt ali čiji fizički izgled predstavlja suprotnost lepom. Najčešće se koristi od baba, strina i ostale ženske rodbine ili društva.
- Milena, sviđaš se jednom mom drugu.
- Jao, je l' onom slatkom fudbaleru?
- Kom, bre?
- Ma znaš onog sa lepom frizurom...
- Ne znam o kome govoriš majke mi.
- Daj, bre Jeco... Onaj što malo diže kosu uvis.
- Aha... Misliš na Šomija? Jedini on od mog društva tera kosu na bes...
- Ne seri, baš je sladak.
- Uh jebote... Nebitno, ne sviđaš se njemu nego Žaretu.
- Ko ti je taj.
- Znaš ga sigurno. Mnogo je dobar, prava duša od čoveka ali je malo... Aj' sad da nađem pravi izraz... Malo je neizgledan.
- Onaj ružni?
- A nije ružan...
- Šta nije, bre... Dečko je ružan ko Runi, jebote... Nego, zajebi ti onog rošavog i daj mi Šomijev broj hihihi...
