![](/assets/vukajlija-8a1b5c1cfaa37915a8b4d51bf02b92cb0e9e1dd235e6e15aa94e201901a8c758.png)
Старински, помало заборављен, израз који се користио за опис веома ружних особа. Обично је то нека добра душа рошавог лица, несразмерних ушију и полузатворених очију али не онако сањалачки затворених већ као да јој је неко гурнуо главу у кошницу и са неизоставном израслином на лицу која има функцију носа. Елем, све у свему ради се о персони према чијем лику се гаји одређени респект али чији физички изглед представља супротност лепом. Најчешће се користи од баба, стрина и остале женске родбине или друштва.
- Милена, свиђаш се једном мом другу.
- Јао, је л' оном слатком фудбалеру?
- Ком, бре?
- Ма знаш оног са лепом фризуром...
- Не знам о коме говориш мајке ми.
- Дај, бре Јецо... Онај што мало диже косу увис.
- Аха... Мислиш на Шомија? Једини он од мог друштва тера косу на бес...
- Не сери, баш је сладак.
- Ух јеботе... Небитно, не свиђаш се њему него Жарету.
- Ко ти је тај.
- Знаш га сигурно. Много је добар, права душа од човека али је мало... Ај' сад да нађем прави израз... Мало је неизгледан.
- Онај ружни?
- А није ружан...
- Шта није, бре... Дечко је ружан ко Руни, јеботе... Него, зајеби ти оног рошавог и дај ми Шомијев број хихихи...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Е вала аси га описао...
+
Runi - reper za ružnoću :) +
Vrlo lepo +