Neka ga, valjaće za nešto

жена: Ај' молим те, реци ми више, шта ћемо са овим крстом кардана оног старог тристаћа, не могу више да га прескачем по гаражи кад идем да вадим купус из каце?

муж: Нека га, ваљаће за нешто... (хвата се за даљински)

(касније)
жена: А да зовемо ове што откупљују старо гвожђе да отерају ову креку из ходника?

муж: Нека је, ваљаће за нешто...

(увече)
муж: Еј бре, склони више ове пластичне чантрице од кремића и маргарина са судопере, не може човек да уточи 'ладне воде да пије од тог силног крша... Е кад уватим једног дана па све то побацам у п.м...

жена: Ма дај, не гњави више, па ионако више пијеш пиво него воду сад ти то сад одједном смета... нека их, ваљаће за нешто, згодно ми да у томе шаљем Милану храну у Београд...

(сутрадан)
жена: Е, дај да средимо мало двориште, да склонимо оне летве и оне палете, и ону гвожђурију што си довук'о из фирме, да спалимо и отерамо у поток, ближи се слава, срамота кад дођу гости а у дворишту нам к'о на отпаду...

муж: Ма немој ти ништа да дираш, склонићу ја све то сутра кад дођем с посла у крај... нека га, ваљаће за нешто...