Onaj osećaj kad se budiš i dan koji ne obećava postane sjajan ili onaj bedni, crknuti osećaj kad si posle pbuđenja kao tresnut Matevačkom čarapom i nemaš niakav razlog za osmeh na facu.
primer 1:
Budan si. Mada zevaš i smoren si ko baba, zevzečiš se po netu. Onda u tom trenu, od tvojih očiju pa do centra za vid u mozgu stiže informacija: definicija ti je u odabranima!! Skačeš od sreće, jer si već izgubio svaku nadu da ćeš na Vuki biti primećen, puštaš "Moji su drugovi" na max. puca ti što te komšije ionako ne podnose pa ih u subotu u devet izjutra budiš, boli te uvo ti si pingvin, što se baba Boža iz susedne zgrade dere da ugasiš ziku, što ti rija zvoni na vrata... Znaš da ti je dan nenađebivo počeo i može samo dobro da se zsvrši.
primer 2
udan si. Mada zevaš i smoren si ko baba, zevzečiš se po netu. Onda u tom trenu, od tvojih očiju pa do centra za vid u mozgu stiže informacija da imaš više minusa na defkama nego dlaka na telu. Tako smoren zapadaš u depresiju iz koje se vadiš ispijanjem hektolitara kafe. Na vrata zvoni baba Boža iz susedne zgrade i savetuje da ugasiš ziku. Dan ti je jadno počeo i jadno će se završiti.
Osim ako ne umešaš prste. U trenu kad baba zvoni i krene da klepeće ti u inat svima zalupiš joj vrata pred nosem, upališ Aerosmit i puca ti jer, ti si pingvin.
