Šta, malo vam je? Hoćete još? Ne priznajete više toliko duhovno, mnogo više vam se dopada materijalno. Gladni ste. Treba vam još. Treba vam više. Treba vam bolje. Treba vam moć. Manipulacija. Kontrola. Položaj. Politika. Priznanje. Dosta ste bili potisnuti u drugi plan, vreme je da napravite cenovnik, postavite tarifu, ispostavite račun i da se usput obračunate sa starim dužnicima. Red je da obavestite narod da vam trebaju nova kola, mnogo skuplja i besnija od prethodnih, kako bi u ime Boga oca ubuduće ostavljali veći prilog u crkve. Da se zna ko kupi šljive, a ko stoji u potoku. VI ste institucija, prema tome: Uzmite od sirotinje, pokupite harač.
- Pope, ’ajde leba ti da mi krstiš dete, malecko je, razbole se jadno, ne znam šta ću, nije dosad ovako bilo, teška me vremena stigla. ’Ajde pope, ću ti zapamtim to, ću ti popravim sve što treba u parohiju.
- More cigo nemoj da si lud, zar ne vidiš da je prošla ponoć, treba da odmorim, sutra treba da se jede po slavama i da se hoda po selu, sad si naš’o dete da ti krstim?!
- Pope bre, imaš li dušu? Ni godina mu nije, slabo je i bolešljivo, ’oće da mi umre nekršteno, žena plače, nemoj da si na kraj srca, bre ja sam siroma’... Učini mi, k’o brata te molim.
- ’Ajde cigo nije ti to jedino dete, imaš ti njih tuce. Nije sin jedinac da mu ustanem u ova doba. Idi kući, pusti me da spavam.
- Dobro pope, izvini na smetnji. Nemoj da se ljutiš, ću ti dođem sutra na službu i donesem prilog. Pozdravi ženu pope. Čujem da i ona nosi sina.
