
Ајд' да назовем ово као неки став који није успео да преовлада у нашем народу. Реално, и није. Ми смо људи мераклије, код нас нема неке претеране озбиљности. Живимо за парче женског меса, пардон - пичке, литру ракије, за кило чварака, по буткe шунке и по киле сланине... Ни не треба нам више. Но, да не дужим...
Израз, наведени у наслову, представља императивни облик претпостављеног у раду потчињеном. Елем, претпостављени к'о Швабо би командов'о, ал' јебига брале, Србин није Швабо!
- Е овако,.. Доста сте одмарали. Ђоле, ватај мешалицу,.. Миленко ватај колица, напуни малтером... Стеване пентрај се на скелу,.. Ђуро, иди по остали алат. Значи нема зајебавања, хоћу ред, рад и дисциплину...
- Хоћеш ти шамар!?
- Молим!?
- Опалим те голим! Момци, ајмо у кафану, јебеш ти овог Швабу у покушају!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
добро море
+
Благодарим...
Mo'š i ovog Švabu u pokušaju jednom da definišeš +
Е видиш мог'о бих...
Hahaha jes' mu šuknuo. +