
Да издржите 24 сата, а да не додирнете ништа пластично. Теоријски немогуће.
Устанеш, посежеш ка даљинском, а не пластика.... рекао сам себи. Облачиш памучну мајцу. Купатило. Дозер за сапун... Нека, умићу се само водом. Квака улазних врата. Чекам неког да прође. Аутобус... Нека идем пешке... Паре са банкомата ћу подићи сутра. Како сада да запалим пљугу? Морам кући да узмем ћалетов зиповац... Мобилни? Не долази у обзир... Компјутер??? АААА па тастатура, миш... Ово је стварно немогућа мисија... Ни пиво не могу да попијем кад га точе у пластику!
...
Дошло време да је и сиса од пластике.
А тако лепо су живели у деветнаестом веку.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Koja tema... +
da...zanimljivo razmisljanje... +
А тек у осамнаестом...