Једна од најпознатијих српских претњи, тј. што би данас рекли: стара темплејштина коју користе људи свих узраста. Претња у стилу Дејана Анђуса када се неко позива на своје многобројне пријатеље и заштитнике који су спремни да у сваком тренутку прискоче у помоћ.
- Не дам, ти иглацку, мени је то тата купиооооо!
- Дааааај мииии! Немој сад да ја зовем мог тату, он је полицајац, он це да ухапси твог тату, ако ми не дас иглацку!
- Мамаааааа! Тату хоце да ухапсеееее!
_____________________________________________________
- Ало, клошари једни клошарски, ја знам све, само нећу још увек ништа да причам, немојте сад да вам позовем мог пријатеља из врха власти...
_____________________________________________________
- Па какав си ти то Србенда, националиста, патриота, а жениш се Перуанком? А оно твоје да Срби и Српкиње не би требало да иду са странцима него само са својима, а?
- Ало, немој сад да ти позовем Деретића да ти објасни одакле потичу Перуанци!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dobra, naročito finalni primer. +
I realna +++
Deretić :)
dobra
hahah dobro ++