Kompleks koji muči većinu riba zaposlenih u kafićima. Verovatno zbog asocijacije na nekadašnje konobarice po bifeima na autobuskom i železničkim stanicama, koje su nosile crno belu uniformu sa širokim bapskim kragnama i portiklama, sandalicama sa osrednjom platformom bez pete i smeđim grilonkama, naravno sa polužutim socijalcima u vilici gde se mogao pronaći i po neki zlatan zub. Ili zbog čega već?
Kafić u blizini autobuske. Već polu pijana ekipa sa faksa, odlažući već šesti autobus za zavičaj pokušava da dozove nekog od osoblja po račun. Iz iskustva već, mašu konobarici koja se šećka među stolovima i blene negde kroz prozor, jer ne žele ponovo da slušaju stručno predavanje o nazivima za osoblje.
Eeee, izvini, EEEEE!!!!
...ne konstatuje ih
EEEE, EL MOŽE DA PLATIMO??!!! EEE
...još uvek ih ne vidi
Konobarice? - prozbori neko
...ubrzanim korakom korača ka njihovom stolu
E, da znaš , nemoj to , konobarice, jel znaš!!! Malo ružno zvuči!
Pa izvini....devojko....mi samo hoćemo da platimo. Znamo mi da si ti ok devojka, ali neznamo kako da de zovemo.
Pa neznam ni ja, ali nemoj to konobarice, molim te.
Zato što ona ima tužnu i tešku prošlost, i radi tu samo da bi privela studije kraju, a onda će da budu doktor menadžerskih nauka u mikrohirurgiji... Ko je jebe, konobarica je.
Izvanredno opažanje.
Ili kad kaže imam ja svoje ime!
-Pa ne piše ti na čelu,lutko(e na to lutko ili se prime ili otkače)!