Kod nas to ide ovako, bakšiš otprilike ne treba biti veći od 50 dinara, u slučaju da je ceh npr. 970 dinara, konobaru se daje 1000 i kaže mu se da zadrži kusur, dok bi se da je npr. ceh bio 920 dinara konobaru dalo takođe 1000 dinara, ali bi se sačekalo da vrati 50 i ostatak mu se ostavio kao bakšiš, izuzetak od pravila su stipse, budžovani i pijani likovi. Dragi nam Amerikanci to proračunavaju kao procenat od ukupnog ceha, u slučaju da je ceh recimo 40 dolara, konobaru se ostavlja od 10 do 20 % iznosa tj. 4 do 8 dolara u zavisnosti od mušterija i zadovoljstva uslugom.
-E pa rođače, drago mi je da si konačno došao kod nas u Srbiju, još samo da naučiš lepo srpski i da ti nađemo neku snašu...
-Meni sviđa ideja, a da prošetamo malo, mi treba pej, ju nov, platimo...
-E da, sad ću da ga zovnem, da vidimo račun, 4 loze, 8 tuborga, 1750 dinara...
-Mi treba dati njemu tip, ju nouv, deset persent
-Jes ti lud bre, da mu dam 200 dinara, nema šanse, 50 dindži mu je dosta
-Ali to je litl
-Dobrodošao u Srbiju rođače
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.