To je ono pravilo koje kaže da će tim koji je promašio stopostotnu šansu u nastavku utakmice primiti gol i to najčešće na vrlo smešan i primitivan način. Igrači su u svakom trenutku svesni ovog pravila i zato se posle promašene šanse drže za glavu u čuđenju i trenutak kasnije uz sočan izliv pljuvačke, prihvataju realnost i kreću polako nazad. Neretki su pokušaji da se nepisano pravilo pretvori u pisano.
Komentator: "I stativa...nemoguće šta je promašio protivnički napadač. Napadač ne veruje šta je promašio, gol je bio prazan. Kreće kontra naše reprezentacije...lopta ide na peterac...pogađa jednog protivničkog igrača u donja leđa..drugog u glavu...trećeg u koleno...prolazi golmanu kroz noge iiiiiiiiiiiii ulazi u gol...od stative"
Ja: "AAAAAAAAAAA GOOOOOOOOOOOOOOL...ma kakvo nepisano pravilo...od danas ima da se zove Živoradovo pravilo"
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.