
Просечна српска кућа у којој муж (обавезно газда, апсолутиста, деспот у породици) злоставља своју жену физички тако што је с времена на време макља кад је непослушна или је приморава на сношај (сви наравно знамо да је силовање у браку не само легално, већ и друштвено прихватљиво, тј. ако моја жена потпише тај папир код матичара, подразумева се да је сагласна да ми буде потпуни роб и не сме да се буни ако није хоћна, а ја у терању, нити њени ћале и кева смеју да се буне -- ја сам газда, има да јебем кад ми се пријебе), као и психички, рецимо претњама да ће јој пребројати ребра уколико се занесе и купи погрешну пршуту. Таман посла да се пожали некоме о томе, то би било уједање руке која је храни, а храни је из љубави. Наиме, сваки муж који разваљује жену од батина ради то све из љубави, посвећује томе труд и време, залагање које ниједној другој жени не би посветио. Жена, наравно, зна да је то из љубави и то јако цени, па су овакви бракови преподешени на дуговечност, златне и дијамантске свадбе. Муж зна шта је рецепт за дуговечност, а нема те жене која не разуме један добар шамар. Или два. Васпитна.
У несигурној кући се неретко узгајају и плодови ове љубави -- деца. Тата воли да виче на маму и да је бије пред децом, стављајући деци до знања да тако треба; уколико си мушко дете, не смеш ни случајно да будеш рибизла и педерко, па да разговором тежиш да пребродиш проблем у браку, или, недајбоже, да опереш судове кад је жена уморна, јер умор не би смео да буде у вокабулару жене. Тата воли с времена на време и децу да пропусти кроз шаке, што је, наравно, неопходно, јер и птице на грани знају да је батина из раја изашла, те да је песничење једини језик који деца разумеју. Дете треба, по потреби, убити од батина док не укапира шта сме, а шта не сме да ради. И таман посла да се неко ту нешто меша, типа комшије и социјалне службе, за дете је најбоље да расте у здравој породици, а здрава је породица она у којој су родитељи биолошки родитељи, они најбоље знају шта је добро за дете, какво црно усвајање и одузимање старатељства, какве пичке материне, то је за антисрпске педере из Западне Европе који су измислили сигурну кућу, парагон извитопереног система вредности.
- Ћерко, шта ти је то на оку?
- Ништа мама, шамарчић мали, није ме баш убијао.
- Па, јеси била заслужила?
- Ма, јесам...
Drevna narodna institucija, preteča raznih amsterdamskih S&M klubova. Ova naša pružala je, još uvek pruža i još dugo će pružati dvadesetčetvoročasovnu, sedam dana u nedelji, uslugu na svim poljima sado-mazo fetišizma.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.