Pleonazam. Ko je pa još čuo za srećnog umetnika? Mislim, mož tebi da cvetaju ruže i cvetići i da pišeš o njima, ali će te ljudi smatrati tupavim autorom za decu ili ćeš u najbolju ruku biti Dejan Cukić.
Jednostavno, ljudska želja za tuđom nesrećom je takva da će te smatrati ozbiljnim umetnikom samo ukoliko pišeš o patnji, i tome kako te je dečko ostavio i pokenjao ti se po srcu a ti ga još voliš, ili ukoliko si zagrizo u heroin...
Trve umetnici ustvari odu na nivo više, pa si raznesu glavu, otruju se, ili umru sami od sebe (od droge tojest).
Svi pravi umetnici su umrli mladi. Hendriks, Kobejn, Mladenović, Mocart, Ejmi.
Da, i Ksenija Pajčin.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Ksendžo, vrati se!
+
Jim Morrison, Janis Joplin...
Hm, al pazi primer. I babe i žabe u isti koš. Tu ti sarkazam gubi smisao...
Sva sreća pa se umetnost ne pravi za široke narodne mase.
Puškin, Branko Miljković, ...*