Muzička numera koja smori sve prisutne, sem onog čija duša za njom vapi. Duša je obično ranjena.
Proslava osamnaestog rođendana kod ortaka. Oko sat i po vremena od početka, negde oko pola dvanaest, klinac koji se razvalio od tri gutljaja piva, prilazi ortaku koji pušta mjuzu. Po starom običaju, na početku se pušta rok, pank, metal i slično, a heavy narodnjaci dolaze na kraju. Ali...
- Brateeeeeeeeeeeeeee... Braaaaaaaateeeeeee, 'ajde nešto za moju dušu, mnoooogo mi je t'ško, br'teeeeeeeee...
- 'Ajde kaži ( uz ogroman kolut očima ).
- Mooolim te, br'te, pusti mi "Bele ruže"...
- Pa gde sad, jeb'o te, to ću na kraju. Strpi se malo ( u sebi: ti si već završio, burazeru ).
- 'Ajde, moooooooolim teeeeeeeeeee...
Da bi ga skinuo s ku..., ovaj, vrata, drugar mu pušta traženo. Pravi neverovatan prelaz sa "Suck my kiss", od Peppersa, na Acu Lukasa. Cela žurka staje kao polivena 'ladnom vodom, samo lik arlauče:
- Bele ruuuuuuuuže, bele ruuuuuuže...
Posle nekoliko gutljaja piva, ciklus se ponavlja.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
pilsPlus za dušu.
mrmune, +
Ufff... +