Muzička numera koja smori sve prisutne, sem onog čija duša za njom vapi. Duša je obično ranjena.
Proslava osamnaestog rođendana kod ortaka. Oko sat i po vremena od početka, negde oko pola dvanaest, klinac koji se razvalio od tri gutljaja piva, prilazi ortaku koji pušta mjuzu. Po starom običaju, na početku se pušta rok, pank, metal i slično, a heavy narodnjaci dolaze na kraju. Ali...
- Brateeeeeeeeeeeeeee... Braaaaaaaateeeeeee, 'ajde nešto za moju dušu, mnoooogo mi je t'ško, br'teeeeeeeee...
- 'Ajde kaži ( uz ogroman kolut očima ).
- Mooolim te, br'te, pusti mi "Bele ruže"...
- Pa gde sad, jeb'o te, to ću na kraju. Strpi se malo ( u sebi: ti si već završio, burazeru ).
- 'Ajde, moooooooolim teeeeeeeeeee...
Da bi ga skinuo s ku..., ovaj, vrata, drugar mu pušta traženo. Pravi neverovatan prelaz sa "Suck my kiss", od Peppersa, na Acu Lukasa. Cela žurka staje kao polivena 'ladnom vodom, samo lik arlauče:
- Bele ruuuuuuuuže, bele ruuuuuuže...
Posle nekoliko gutljaja piva, ciklus se ponavlja.
