
Речи без. Ни да бекне, ни да гукне. Остао без текста из неког разлога, нпр. уср'о се. Или ћути, јер ћутање је злато. Како год, углавном уместо људског говора, чује се цвркут птица, услед јаке тишине чак и зими кад су птице негде далеко.
- Некад су клупице биле пуне баба. Сећаш се, пријатељу, тамо испред куће газда Јанка, на оној његовој клупици знало је и по пет дебелих бапских гузичетина да буде паркирано. Све тако ко сардине. Около њих било их је још бар три-четири на којекаквим хоклицама и столицама на расклапање што су довлачиле одкуће, па и понека која не може да седи од кичмобоље, него би шеткала око њих држећи се за леђа и цвилећи ко у ритму музике за неку српску епску народну песму. И причале су. Пуно су причале. Информације су размењивале и шириле их брзином 20 мегабита у секунди - минимум! Све су знале, и оно што нису знале. Сећаш се како смо их звали?
- Си-ен-ен?
- Јок, сине. Оне су биле Би-би-си. Био је и Си-ен-ен, али то су биле бабе из Партизанске улице.
- А сећам се, само сам помеш'о бабе. Мислио сам да је Би-би-си она екипа из Партизанске предвођена неустрашивом баба Невенком.
- Енивеј. Пролазим ти ја данас поред седишта Би-би-сија, а тамо седе две бабе. Места на клупици колико ти воља. И каки, бре - ништа не причају. Седе тако једна поред друге, загледале се обе у ајфонове, ни а се не чује.
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
o lolo