Zadnji adut baba i deda nekad a i sad, dok se njihovi unuci dvoume da li da odu u inostranstvo, trbuhom za kruhom.
Te, tamo se niko ne druži, komšije i ne znaš (kao da smo srećni što ih ovde poznajemo ),
te samo radiš (koliko nas je ovde koji bi samo radili ),
te otuđeni ljudi (kao ovde nema otuđenih ),
velik je kriminal (a njihovi bebe za naše krimose ) itd.
Đe ćeš, sine, njima ni cvijeće ne miriši ka ođe!
