Eufemizam koji čujemo kad naš tim/predstavnik ispuši već na kvalifikacijama za neko takmičenje. To obično i nije tako loše, jer smo time pošteđeni daljeg blamiranja. Poslednje mesto u kvalifikacijama (ako se i "izračuna") se i ne pamti mnogo.
Postoje dva načina ovakvog zajeba. U boljem slučaju je ispala jednokratna, jer takve su kvalifikacije - primer: Evrosong. Međutim, nekad moramo prisustvovati agoniji kroz više mečeva raspoređenih u dužem periodu - primer: fudbalska reprezentacija donedavno. U stvari ne moramo prisustvovati, mogu se dići ruke, bar privremeno, od luzera, iako su naši... To me dovodi do "obavezujućeg patriotizma" koji slušamo od sportskih komentatora, gde uz prekore već traže prvu sledeću priliku. Ali nekad je mnogo bolje iskulirati na neko vreme. Ponekad duže vreme (klupski fudbal, reprezentativni basket).
