Nije sve tako belo

Reči utehe namenjene utučenom emosu.

- Zamisli, moji mi juče okrečili sobu u plavo! I to samo u plavo! Pukli su skroz...sad mi još i ćale ne da da idem na Paradu, kaže, ako odem, bolje da se ne vraćam kući...ne znam šta da radim, život mi je u totalnom rasulu, ubiću se! A ni to ne mogu, pobacali su sve žilete iz kuće...
- Au, ne mogu ni da zamislim kako ti je...ali znaj da će moji žileti uvek biti tu za tebe, kad god budeš poželeo da iskrvariš do smrti.
- Znao sam da mogu uvek da računam na tebe...hvala ti, brate!
- Eto, vidiš, nije sve tako belo...aj obriši sad te suze, skroz ti se razmazala maskara.