
Речи утехе намењене утученом емосу.
- Замисли, моји ми јуче окречили собу у плаво! И то само у плаво! Пукли су скроз...сад ми још и ћале не да да идем на Параду, каже, ако одем, боље да се не враћам кући...не знам шта да радим, живот ми је у тоталном расулу, убићу се! А ни то не могу, побацали су све жилете из куће...
- Ау, не могу ни да замислим како ти је...али знај да ће моји жилети увек бити ту за тебе, кад год будеш пожелео да искрвариш до смрти.
- Знао сам да могу увек да рачунам на тебе...хвала ти, брате!
- Ето, видиш, није све тако бело...ај обриши сад те сузе, скроз ти се размазала маскара.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
+
naslov me naveo na pogrešan put
I mene, mogu ti reci +