Poslednji pokušaj izvlačenja iz neke krajnje jasne situacije.
Lik Sanjar: Ajd da pokušam da razumem onu najjadniju sirotinju bedu da mora da proda svoj glas za 100 maraka ili one jadnike što skupljaju da nađu posao ili da zadrže posao ali tebe rođače da se tako prodaš nije mi jasno.
Lik Lupež: Pa nije to baš tako rođače.
Lik Sanjar: Pa kako je, jel ti nužda možda, pa zaradićeš te pare za dva dana u dnevnici, što se prodaješ kao kurva neka, kurvu će jebati sat vremena u vrh glave a tebe i mene naredne četiri godine zbog takvih kao što si ti, lupeža. Ajd da si probisvet neki, ali ti rmbaš svaki dan, kopaš kanale, cepaš drva, ništa mi nije jasno.
Lik Ljiga: Uzmi i ti pare, nema ništa od njih drugo, i ja sam glasao puno puta pre, nema ništa od toga, uzmi pare.
Lik Zabrinuti: Da li bi se njemac prodao za te pare, da li bi njemac uzeo hiljadu eura da proda svoj glas? Ljudi uozbiljite se ne glasajte za take, oni će nas sve rasterati po belom svetu.
Lik Lupež: Ma ja sam uzeo 100 maraka a ti glasaj za kog hoćeš, ne brani ti niko.
Lik Sanjar: Ma jasan je meni Ljiga, on će za svaki skupljen glas uzeti 100 eura, a ti mi rođače nisi jasan, ti si Lupež od sad za mene.
Lik Lupež: Ma ja sam uzeo 100 maraka i moj ćaća isto, to je 200 maraka, ko je bliže vatri taj se i ogrije pa tako i Ljiga a ti glasaj za koga hoćeš niko ti ne brani. Ja ću uzeti pare, a ti glasaj za koga hoćeš kad si glup, svi su oni isti, jel tako il nije?
Lik Sanjar: Nije to baš tako...
