U eri marginalizacije umetnosti i utemeljavanja kapitalističkog sistema vrednosti u kom se filmovi prave šablonski, sasvim je logično da svaki žanr lagano potpada pod monopol svog od naroda izabranog suverenog gospodara.
Dakle, kako Ekspendablsi i Džeki Čen uveliko uzimaju akciju, Džulija Roberts se po ko zna koji put udaje za Ričarda Gira, De Niro šalje raju tu slip vit d fišiz, a Hju Grant se pederiše gospodskom nespretnošću i poliva ribe kafom po engleskim provincijama, našem blentavnom pozitivcu ne ostaje mnogo prostora za manevar i prinuđen je da postane daj-šta-daš lik.
Zato ovog grmalja kučećeg pogleda nikad nećete pamtiti po konkretnom tipu uloge. Nije on ni opaki bajker, ni naučnik-avanturista koji lovi zakopano blago, ni lik koji predviđa dva minuta unapred. On je džoker. Utiliti plejer. Dovoljno višak da stigne do margine, a opet dovoljno potreban da nikad ne bude istisnut. Večito neutralan, on je Nikolas Kejdž.
(- E, idemo do grada večeras, pa ako hoćeš...
- A nemam pojma ono, gde idete?
- Ne znam, idemo u park da se napijemo, pa ćemo negde da nešto nešto...Ako hoćeš ti se pojavi...)- Ko je bio?
- Žare.
- A oke.
Glumac koji u isto vreme bude i zajebani akcioni glumac i nežan filozof u srcu svome mekanom - posebno kada se pojavi sa onom svojom "bog će ga znati šta je pušio" facom upotpunjuje ceo doživljaj u filmu.
Kejdžov monolog : "I ja tako razmišljam o onom hamburgeru koji leži tamo usamljen da truli nasred ulice u prljavštini i smradu pasa i mačaka koje kenjaju, da nije možda takva i sudbina svih nas koji pokušavamo da preživiljavamo u ovom okrutnom svetu koji naprosto nema milosti, zarobljeni u grehu naših predaka i naterani da..."
Kejdžov dijalog u istom trenutku : "Imam kondome, a i ovu sačmaricu al' mi se nešto ne jebe pa ću da vas sve pobijem !"
Drugi izraz za svaštojeba. Dok orignalni glumac ne bira i ne odbija uloge koje mu ponude (ukrajinski trgovac oružjem, zapaljeni kostur na motoru, kriminalac kome presađuju facu...), lik sa kojim se poredi ne bira šta će da obrlati, jedino mu je važno da čuči kad' piša. Svejedno mu je da li je u pitanju baba Ristana iz Srećnih ljudi, sredovečna prodavačica pljeskavica na vašaru, pripadnica romske manjinske zajednice koja prodaje metle ili penzionerka koja prodaje Enigmatiku i loto listiće na trafici.
"Juče ja odneo nekoj babi cegere do stana i ona mi dala na kraju!"
"Šta ti dala? 100 dinara od penzije?"
"Nije bre! Pocepao sam babu!"
"Ti bre nisi normalan! Ti si bre klasičan Nikolas Kejdž!"
"Što? Dobar sam švaler?"
"Ma kakv bre švaler? Posle one ružne Milice i one matorke što prodaje roštilj u Kovinu, mislio sam da imaš bar neki kriterijum! A ti? Ponude ti da budeš zapaljeni kostur u kožnoj jakni koji vozi motor i ti odmah prihvatiš, a imaš kapacitet da igraš u Nacionalnom blagu!"
Izvesni gospodin po imenu Nikola koji je uvek sa nekim kavezom...
Glumac koji se proslavio tako što se nalazio na udžbeniku za biologiju za 8. razred.
Vidi sliku.
