Mala nužda u velikim količinama posle pola sata trpljenja.
Pred kraj radnog vremena smlatiš sa kolegama par piva. Dok čekaš autobus ništa, ali čim uđeš u isti počinju muke. Kolutaš očima, skakućeš sa noge na nogu, previjaš se i preznojavaš, brojiš stanice, bešika hoće da pukne, a onda zastoj - špic. Psuješ (u sebi) oca, majku, sve po spisku svima redom i na kraju na prvom zastoju kumiš vozača da ti otvori vrata, iskačeš rizikujući da te neko pregazi i unezvereno tražiš najskrovitije mesto da se oslobodiš muke. Iza prvog kontejnera, ne obazirući se na poglede slučajnih prolaznika, ispuštaš uzdah olakšanja i, naravno, litre tečnosti.
Hahahhaha +++