
Мала нужда у великим количинама после пола сата трпљења.
Пред крај радног времена смлатиш са колегама пар пива. Док чекаш аутобус ништа, али чим уђеш у исти почињу муке. Колуташ очима, скакућеш са ноге на ногу, превијаш се и презнојаваш, бројиш станице, бешика хоће да пукне, а онда застој - шпиц. Псујеш (у себи) оца, мајку, све по списку свима редом и на крају на првом застоју кумиш возача да ти отвори врата, искачеш ризикујући да те неко прегази и унезверено тражиш најскровитије место да се ослободиш муке. Иза првог контејнера, не обазирући се на погледе случајних пролазника, испушташ уздах олакшања и, наравно, литре течности.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hahahhaha +++