Pošto se naši, dragi, poslanici u skupštini gađaju cipelama, polivaju vodom, potežu pištolje, psuju, kleveću, ovim izrazom stavljamo do znanja osobi da joj je ponašanje nedolično mesta u kom se nalazi, i da može malo da spusti loptu.
:čas matematike:
- Neka mlaka dvojka.
- Profesore kako dva, šta je ovo sve sam znao, a vi tako?
- Molim te, smiri se, i vrati se na mesto, dobro je što sam ti i dvojku dao.
- Da, ali pitali ste me ono što mi nikada u životu neće trebati, da ste me bar pitali nešto bitno.
- Eto vidiš da ti je sada trebalo baš to.
- AAAA, sad me još i zajebavaš? A? Videćeš ti kad se Šešelj vrati! Znaš li ti ko je moj otac bre? A mišu jedan.
- Alo, poslaniče, smiri se nije ti ovo skupština, sad idi kod direktorke pa sa njom raspravljaj.
