
Za čoveka koji ima fakultet, ili ga nema, ali ga mrzi da radi danju u kancelariji, a ne može nikako da sam osnuje firmu, previše dobro da bi bil istinito. Posao koji mu daje slobodno vreme celo prepodne, drema od pola 6 do 9, eventualno 10 ako živi blizu posla, i onda ide da čuva institucije. Na razmeni smene, u poslednjih pola sata, propušta ljude. I tokom noći se ništa ne dešava. Jedini problem, ali nije krupan, jeste to što ipak živimo u Srbiji, te nije baš da čuvar nema glavu u torbi.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Кад помену факултет: неки су и завршили факултете уз рад на таквим местима.
Nocni cuvari su najcesce poluporemeceni ljudi u pedesetim sezdesetim koji nigde drugde ne mogu da se zaposle i onda nose ono odelo pa kad ih vidis negde u gradu kad idu na ili sa posla pridodje ti neka muka