
Некада давно, у свакој радњи се продавала паштета од ноја. И ишла је ко алва - свако је желео да проба оно што се једе у Африци и у циркусу кад су нојеви престари да понесу акробатицу. Није ни била лошег укуса, свакога је подсећало на нешто друго. Није била ни скупа, а и у овећем паковању је долазила. Причало се и како је здравија од обичне паштета јер нема толико масти, а ни емулгатора. Рекламирали су је чак и у Блиц жени, а сви знамо да Блиц женка(поред наравно купус дијета и јебања са 70 година) заговара правилну исхрану.
И онда ми је једног јутра било досадно, хасао сам леба и паштете, окренуо конзерву и прочитао да се прави од свињских кожура и муда и огадио је за цео живот.
Јебени геније, нема шта.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Bravo za defku. Triplus.
Фала Црвени, човек би од тебе бржи коментар очекивао :Д
+ i * Odlicna.
Фала, фала. Спичи ме некад тако инспирација за оваква просеравања лололо
Znači jedeš paštetu.
Тад сам цепао, после ме сморила. Што ти не једеш? лоло
Pa, ne znam. :(