Svojevrsni oblik štokholmskog sindroma gde nolajfer svog tamničara, anti materiju pravog života transformiše u jedini istinski oblik egzistencije, pa se napasnički odnosi ka svakom obliku odvajanja od svog ne života.
-Pih, aj dopisujemo se kasnije, zovu me ovi moji da popijemo piće, pa gde su sad našli, ne daju mi ljudi da nolajferišem?!
-Aj, koji si ti baksuz, ali boli te uvo imaš net na mobilnom.
-Ma, u stvari, neću ni izlaziti, bio sam juče, aj' jednu partiju heksbola.
