Novi val srpskoga repa predvode velika imena poput Raste, Cvije, Elitnih Odreda, Dragona, Nigrutina etc. Pored njih postoje i oni manje poznati reperi, koji snimaju (ili ne..) isto tako kvalitetnu muziku, samo ne uspevaju da se probiju na trziste i domacu scenu. Oni su retki u ovoj zemlji koji govore istinu drugima u lice putem svojih pesama: novi beograd je postao geto, kao i zvezdara, kumodraz, dorcol, zemun i tako dalje, policija je korumpirana mafija (ma sve su to kerovi! kerovi! kerovi!)... Ali okrecu se i baladama, pevaju o neostvarenoj ljubavi, pisu pesme voljenim devojkama, tuguju za protracenim godinama i slomljenim srcima... Da rezimiramo - to su sve deca koja, u sustini, nemaju pojma o cemu pricaju. Pokusavaju da postanu muskarci (neuspesno) putem muzike (da li je to muzika), ubacuju sve vise elektronskih efekata umesto dobre, stare matrice (vecina pesama pocinje nekim sajber-turcizmom), a kada, majko moja, krenu u pisanje balada, to zvuci kao da hardkor emo recituje svoju pesmu... Svaki kraj ima jednog ili vise kretena koji pevaju o tome kako ce da polome pi*ku svakome ko udje na njihovu teritoriju i tako dalje.
Prvo, koliko sam puta cuo ono "Marcelo, ma on je ku*ac, liricar medju reperima" (da li ti znas sta je liricar...?).
Drugo, mislim da se Beogradski sindikat jos drzi, inteligentniji su od vecine, i vecina pesama su im realne, a ne bacaju se u patetisanje, o Marcelu da ne govorimo, ostali mogu samo da mu se sagnu.
Trece, moje misljenje je subjektivno, ali isto tako mislim da ce biti ljudi koji ce se sa mnom sloziti...
