O ljubavi i očima

Večna tema pesnika. Oni bolji i nadareniji shvatili su da se čovek ne može rečima ni spolja opisati kako valja, a kamoli ono malo duše i srca što mu Bog dade da mu veća muka bude. Zato su pisali po kafanskim stolnjacima, davali se na besomučna putovanja od stola do pločica i vraćali se nazad za sto, onda nastavljali da piju i slave svoju ludost.
Jedan čovek juče, tačnije ja, shvatio je da je čoveku koji voli najbolje odbegnuti u neko visoko društvo. Njima kažeš da tražiš neke posebne oči, a oni ti nacrtaju oko ko sočivo, održe predavanje o refleksiji. Kažeš im da tražiš posebnu ženu, a oni ti citiraju Turgenjeva, zaspu te Dostojevskim. Spomeneš li im da tragaš za večnom ljubavi, potraže je zavedenu pod nekim brojem, spremni su da tvoj slučaj izlože pred sudom. I sa takvim ljudima nekako se može preživeti. Uskoro ti vežu jednu crvenu ili teget omču oko vrata, šetaš se važan, naduvan ko ćuran, a šta jedan ćuran zna o ljubavi.
Samo od kafane beži, beži od prosjaka i od ljudi sa tužnim pogledom. Kafanskom bratu reci da tražiš oči, posavetovaće te da ćeš im prići bliže ako isprazniš čašu. Prosjak će ti reći da čovek ne može da voli dok se ne raskući, a onaj tužnog pogleda, pa on će ti ponuditi svoje oči, samo taj oči od suza ne razdvaja.
Neki to izjednačavaju sa rečima i oči i srce, valjda veruju da se sve to da fino i po redu ispričati, pa ti onda bude lakše i jasnije. Sad ja na te reči gledam kao na prijatelje, ako sam dobar sa njima, biće i one tu za mene, ako ih mučim i činim preko njih nešto od sebe što nisam, odbegnuće i one jednom. Još mi nekako dođe teže da se pomirim sa tim da jedno srce vredi četiri slova, jedna Sanja isto toliko, a neki oblakoder i više nego duplo. Tako da mi je to nepouzdano. A opet ljudima je danas do tog oblakodera više i stalo.
Jedino mi krivo, kada sam već sav tako nakrivo posađen, kada mi tesno i pod ovim nebom, kad mi mala ova zemlja, što me onaj gore ne načini da budem oblak. Zamisli te radosti, priča ti vetar, zvezde ti šapću, a onda kada već svi zaspe, u nekim očima skrašiš se i sam.