Sedeći zavaljen na klupi, zabacio sam glavu i pogledao u tamno nebo, očekujući da ugledam Sina Čovečijeg kako u svoj svojoj slavi među oblacima silazi na zemlju, praćen vojskom anđela.
Spustio sam pogled nazad, na crnu zemlju i travu koja se sivela pod svetlom lampiona. Ustao sam. Deset do osam je, jos malo pa će karantin. Dovoljno sam blizu parka da se vratim sporim koracima. U dubini duše želim da me startuje murija i da se sa njima svađam kako imam još vremena, ali se i plašim toga, jer sam pička.
Ulazim u stan i zaključavam vrata za sobom. Hladna mi ruka, znojno mi čelo. a u telu antitelo.
- Pozitivan sam na koronu.
Mogao si malo više da se potrudiš i lepše upakuješ celu tu sliku. Svakako plus podrške +
Hvala na podršci. Ne toliko sprdnja, koliko fiktivno razmišljanje novozaraženog. Naslov od Psihomodo Popa, zadnja rečenica od Ramba.
Oblio me hladan znoj - Bombaš.