Obrnuto sedište u gradskom autobusu

Обрнуто седиште. Тај парагон проклетства, отелотворење Луцифера, Бафомета, Борке Вучић, папе и Фредија Кругера спојених у једно тело; то средство масовног уништења, опакије од Камаза на низбрдици, црне куге, Американаца, Шваба, промаје и влашке магије; седиште које се побунило против остале смерне браће која гледају испред себе и окренуло се да гледа иза, изопштено као сунцокрет који се претворио у маслачак јербо му досадило да буљи у сунце; седиште које зрачи орбитално електромагнетно поље зла које одабија пензионере, жене и закерала; једино млађи немају проблема с тим седиштем, јер нису свесни да, једном кад седну у изопштено место, илуминати почну преко даљинске команде да им из тапацирунга одашиљу сонде у мозак и тад пакао почиње: деца почну да бледе, да се боду травом у уши, тумаче Бајагине текстове и престају да се смеју на форе из Курсаџија.