Da li neko pamti sastave iz srpskog u osnovnoj školi koji su dobijali odlične ocene?
Ja ne. To su uglavnom pisanije u kojima najbolji đaci ređaju metafore, epitete i kontraste do besvesti, a sadržaj uglavnom bude krajnje nezanimljiv. Ali, uvek se nađe neki propalitet koji ima veću ocenu od dvojke samo iz fizičkog, pa napiše remek-delo koje će ceo razred pamtiti zauvek. Iako je dobio keca...
15 godina male mature. Prisećamo se budalaština iz osnovne i neko pomene Čedu Nosa.
- Joooj, pa što nije došao, mamicu mu...sećate se onog njegovog rada iz sedmog razreda?
- Ufff...haha, kako ono beše, jebote...
- Pazi ovako - tema je bila "Maj u našem gradu." I kralj je napisao ovako:Maj je stigao u naš grad. Ja volim maj.
U maju je prvi maj. U maju je drugi maj.
U maju se sankam, u maju se sigram.
U maju sve raste, pa čak i moj nos.- Aaaaahahhaaa!! Kakav car, hahaha....
- Kad nisam umro tad, ludak ludi..što ga nema, baš mi nedostaje budala...
- E, a šta je sa Brankom, čuje li se šta za njega?
- Ma završio fiziku, pa zapalio u inostranstvo, sad kao predaje na nekom univerzitetu, jebem li ga...
- Džaba mu, uvek je bio mentol.....ali bre, u maju se sankam, haha....
Мој учитељ је имао апсолутних 0% разумевања за моје суреалистичко жврљаније на писменим задацима и нон-стоп ми је спутавао креативност. Јебига, био сам напредно дете, а он то није капирао уопште. Било ми га је жао.
Са десет година сам имао интелигенцију осамнаестогодишњака. Са осамнаест година, нажалост, исто интелигенцију осамнаестогодишњака. :)
+
:)