Реч са којом језик капитулира пред памећу. Не истрчавање пред руду. Предпроцесирање последица онога што је говорни апарат спремио да пусти у етар. Резултат тактике:
Удахни.
Стани.
Размисли.
- Каже он мени : слушај Павковићу, извадићу ти акумулатор сад. Нећеш моћи да га возиш пар дана док не средим ствар. Ок, велим ја, возићу се таксијем никаква фрка! Онда видим да неће аутоматски да се закључају врата! Капираш како сам се изненадио?
- Да, шефе.
- Гледам оно, нова мерџа, још ни најлон нисам скинуо, ма нешто му је педер урадио маме му га... Зовем га, каже - не ради јер је извадио акумулатор. Па јебем му матер да ли сам луд, шта сам, какве везе акумулатор има са тиме?! Шта као, ти му не би рекао да је преверант и лопов? Реци искрено сад!
- Оћутаћу.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Hahahah, crni Pavkoviću! +++