Реч са којом језик капитулира пред памећу. Не истрчавање пред руду. Предпроцесирање последица онога што је говорни апарат спремио да пусти у етар. Резултат тактике:
Удахни.
Стани.
Размисли.
- Каже он мени : слушај Павковићу, извадићу ти акумулатор сад. Нећеш моћи да га возиш пар дана док не средим ствар. Ок, велим ја, возићу се таксијем никаква фрка! Онда видим да неће аутоматски да се закључају врата! Капираш како сам се изненадио?
- Да, шефе.
- Гледам оно, нова мерџа, још ни најлон нисам скинуо, ма нешто му је педер урадио маме му га... Зовем га, каже - не ради јер је извадио акумулатор. Па јебем му матер да ли сам луд, шта сам, какве везе акумулатор има са тиме?! Шта као, ти му не би рекао да је преверант и лопов? Реци искрено сад!
- Оћутаћу.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
Hahahah, crni Pavkoviću! +++