
Реч са којом језик капитулира пред памећу. Не истрчавање пред руду. Предпроцесирање последица онога што је говорни апарат спремио да пусти у етар. Резултат тактике:
Удахни.
Стани.
Размисли.
- Каже он мени : слушај Павковићу, извадићу ти акумулатор сад. Нећеш моћи да га возиш пар дана док не средим ствар. Ок, велим ја, возићу се таксијем никаква фрка! Онда видим да неће аутоматски да се закључају врата! Капираш како сам се изненадио?
- Да, шефе.
- Гледам оно, нова мерџа, још ни најлон нисам скинуо, ма нешто му је педер урадио маме му га... Зовем га, каже - не ради јер је извадио акумулатор. Па јебем му матер да ли сам луд, шта сам, какве везе акумулатор има са тиме?! Шта као, ти му не би рекао да је преверант и лопов? Реци искрено сад!
- Оћутаћу.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Hahahah, crni Pavkoviću! +++