
Реч са којом језик капитулира пред памећу. Не истрчавање пред руду. Предпроцесирање последица онога што је говорни апарат спремио да пусти у етар. Резултат тактике:
Удахни.
Стани.
Размисли.
- Каже он мени : слушај Павковићу, извадићу ти акумулатор сад. Нећеш моћи да га возиш пар дана док не средим ствар. Ок, велим ја, возићу се таксијем никаква фрка! Онда видим да неће аутоматски да се закључају врата! Капираш како сам се изненадио?
- Да, шефе.
- Гледам оно, нова мерџа, још ни најлон нисам скинуо, ма нешто му је педер урадио маме му га... Зовем га, каже - не ради јер је извадио акумулатор. Па јебем му матер да ли сам луд, шта сам, какве везе акумулатор има са тиме?! Шта као, ти му не би рекао да је преверант и лопов? Реци искрено сад!
- Оћутаћу.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Hahahah, crni Pavkoviću! +++