Ono oko čega svi brinu dok je vama potpuno svejedno što odlazite.
Sve je ok i opušteno dok ne vidiš majku na vratima sa suzama u očima.
Onda kreće.
U autu slušaš muziku i trudiš se da ti suze ne krenu iz očiju. Kada dođeš u stan, krećeš da raspakuješ stvari. Čudo je kako sitnice mogu da izazovu toliko emocija.
Razmišljaš, dok ti je non-stop u glavi slika uplakane majke na vratima.
“Ne mogu da verujem! Spakovala mi je kaščice koje ja uvek koristim. Pa ovo je njena omiljena šerpa! Sećam se kako se naljutila na mene kada su mi zagorele špagete u njoj. Šolje u kojima smo svako jutro pili kafu kod kuće! Kako lepo miriše… Pa ovo je isto ono što sam jeo kući pre nego što sam otišao. Otišao zauvek. Posle faksa ću naći posao, i odseliti se i odavde. Poslednji obrok koji sam pojeo u kući gde sam odrastao je prvi obrok koji ću pojesti u stanu gde ću živeti. Majčin doručak.”
Na kraju, brat i otac se vraćaju kući, a ti ostaješ sam.
U glavi ti je misao da se više nikada nećeš vratiti.
Konačno pucaš, i počinješ da plačeš kao kada si prvi put sreo majku. Samo što se ovaj put rastajete.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Defka je već bila, ali je obrisana.
Ponovo je postavljena uz saglasnost moderatora...
Jesi li imao već ovu def. ranije?
Komentar iznad...
E jbga. ja ti dao minus mislio sam da neko plagira :/
Jbg, nema veze...
Samo mi je važno da je imam u defkama, nije mi važan skor...
Imaš PVT
U je... ko u rat da ides :)....+
Jebo te ovo je baš duboko. Tako je meni bilo na dan kad su mi roditelji pomogli oko useljenja stvari u sobu kod neke bakute i trebali da krenu kući. Sve do tog momenta je ok a onda shvatiš kako ne želiš da odu. Super si objasnio!
Hvala... :)
ja ne znam za vas a ni njima kako je bilo ali to je bio jedan od njlepsih dana u mom zivotu
U, jebem mu misa, mene nisu pratili ni na ekskurziju u 2. osnovne, a kamoli na fakultet!
Bravo za tvoje:)
-
mamina mazo
Isprepada me, ja imam 14 godina i na jesen krećem u dom, šta ovako mala da očekujem o.O
+ za definiciju.
Ne brini, ovo te drži samo par dana. Posle nećeš hteti da se vratiš kući :)
Huh uteši me :D A biće mi lakše i to što ću biti u domu a ne u stanu....
Pobogu covece, pa ti kao da ih nikad neces videti, kako ne gledas na to kao na ulaganje u sebe a kasnije i vracanje njima za sve sto su ti pruzili?
Ali mi je ovo bas slatko, svejedno.:)
Ovo je napisano u tom trenutku odvajanja. Tako sam se osećao. :)
Hvala. :)
Seksi :(
Izrazito patetično...Ali opisana scena u neku ruku to iziskuje, Plus.
P.S.
+1
Ovo moze odmah na jebenu demotivaciju.
-