Odužiti

(Београд, мај 1914)
Душан: Говоре људи да ће бити рата с овим Швабама.
Јован: Уста им се осушила.
Душан: Што?
Јован: Шта ће ми рат који курац, већ сам у рату с Турцима изгубио ово око, а с Бугарима зарадио реуму, још ми само ови фале.
Душан: Немој тако, ипак је част борити се за отаџбину.
Јован: Какву отаџбину, какве пичке материне, боримо се за оне мајмуне на власти, ми за овог Петра да може да јаше пољима као какав ослободилац и да га сликају оним фотопаратима, како се већ зову, а ови пречани ратују за оног њиовог Фрању, да би могао да говори по свету како је он неки заштитник Европе и цивилизације. Пљунем им ја и на ослобађање и на заштиту.
Душан: Аман човече, немој тако, греота је!
Јован: Једи говна и ти и греота, ја само желим да одужим, па да се терате у курац и ти и Перо и Врањо и Србија и Европа, хоћу да одем на породично имање назад, да живим живот нормална човека, да ми се срце не кида сваки пут када гледам Зорицу како ме плачући прати. Слобода за државе, слобода за народе, слобода за вере, само слободе за човека нема.