"Stara škola" među roditeljskim načinima za demoralisanje klinaca, popularno nazvanim kazne. Stoji rame uz rame sa ostalim klasičnim metodama, kao što su čupanje za zulufe pred celim društvom sa malih golića, verbalno jebanje cele muške strane rodbine posle roditeljskog sastanka (iako se narod još nije razišao), ili u maniru američkih serija "teranje u krevet bez večere".
U prevodu, kada kao klinac napraviš teško sranje, koje se ne može vaspitno-disciplinski pokriti šljakerskim "spoljašnji felš" šamarom, po sledećem dolasku iz škole, zateći ćeš prazno ćoše u kojem inače stoje lopta i kopačke, televizor prebačen iz dečje u babinu i dedinu sobu, i Segu bez adaptera i džojistika. Ista situacija se može odigrati i u slučaju sanki, ukoliko si pokušao da matoru komšijsku džukelu iskoristiš kao haskija. U nešto poznijem periodu, kada su se pod dejstvom multiplejer igara kečevi uhvatili u kolo k'o na vlaškoj svadbi, pa ti zbog toga ćale preko telefona u maniru vokaliste skandinavskog metal benda, psuje i bunar i avliju, od čega pucaju Telekomovi serveri, miš tastatura i modem, završavaju u starom dobro poznatom šteku iza odela, koje je ćale obukao jednom, i to kad se ženio.
A: Kevo, da mi nisi zaplenila rekete kad sam imao osam godina, sad bi me Đoković imitir'o, i uvlačio bi mi se u dupe preko medija.
V: Da umukneš, bre! Ja te zovem na ručak, a ti udaraš onog mučenika metalnim ramom po potiljku.
A: Jebi ga kevo, ja sam lepo rek'o da nije bio aut.
