Rečenica koju nikad niste i nećete čuti na kraju bilo koje kulinarske emisije, nebitno da li je izgovara glavni kuvar ili rendom estradna zvezda koja je došla da pokaže svoje umeće u pravljenju kajgane ili kakve druge kuhinjske lucidnosti u vidu rezanaca s makom. Degustacija prvog zalogaja krkanluka u ovim emisijama uvek je propraćena muljanjem hrane po ustima, bečenjem očiju i zveranjem u plafon studija i reflektore, uz preživarski otegnuto „Mmmmm...“. A možda je priča drugačija kad se ugase kamere.
-Takoc... ukrasili smo i poslednju ćuftu kečapom i grančicom peršuna. E, pa, sad ćemo naš kuvar Miloje i ja da probamo ovu deliciju. Mmm, oh, sveto nebo! Kakav melem za moja nepca, odlično, blažen da je ovaj obrok! Iskri mi suza u oku od radosti! To bi bilo sve za danas...
Ok, rez!
-Pujebemti! Oči će mi iskoče! Miloje, kljusino zadrigla, ščim si zaljutio ovo, znaš da me muče hemoroidi!?
-Paprika gazda, kupusinska tucana...
-(grglja vodu po ustima) Odvratno, izgore mi jezik!
-Ti ćeš meni pred kamerama da kažeš da sam poslastičarski gradjen, siso svilena...
