On je crnac, njega boli kurac

Rezon prosečnog srpskog navijača pri svakodnevnim košarkačkim problemima. Naime, u situaciji kada se lomi rezultat, a srca preskaču (naročito ženska srca, jer od ishoda meča umnogome zavisi da li će biti izlemane ili samo poslate po pivo), postavlja se pitanje svih pitanja: "Ko će preuzeti odgovornost."

I onda kreće polemika, nagađanje. Te ovaj je mutav, ovaj smotan, ovaj je dobar ali je prošli put promašio i tako u krug. Sve dok se ne dođe do igrača na poziciji crnca. Ko je zapravo on? Lik koji je za Srbiju prvi put čuo tek kada ga je jedne subote u 5 ujutru menadžer pijanog našao kako povraća na sred jedne od ulica Pensilvanije i slavodobitno izjavio: "Mali, ideš kod Titovog blizanca, Srbija posinak. Znači novo ime ti je Trevor MekRodžers Milan Parker jebmliga Džonson, i studirao si kao na razvojnom koledžu u Juti, ali sjebala te tetiva da odeš u NBA, jesi shvatio?" Na šta je crnja odgovorio: "Da fak, jea faking serbian bičiz, Tito friking rašn bastard, oh jea madafakaz."

Znači on je tu kilometrima udaljen od navijačkih vibracija i ritma krvotoka koji staje u trenucima poraza. Jednostavno, lik igra za pare i jebe mu se kako će i šta će biti. A upravo ta doza rastrećenosti može biti ključan faktor pri podeli odgovornosti u trenucima kada se vaga pitanje pobednika.