Škrtica, stipsa, čovek koji bi se jebao za pare. Ciganina najpre išutira kad isti prosi za 2 dinara, pa mu onda kaže da bi trebao da nešto da radi, da bi zaradio neki dinar. Za rodjendane nikada ne daje više od 100 dinara, ali i tad gunđa jer misli da je to previše. Kada ga časte, izmišlja se sa Martinijem, nekim preskupim vinima i tako dalje, ali zato kada on časti, najviše što možete izvući je 0.5 l kisele vode ili neku tursku kafu u zaboravljenom kafiću, ali uopšte biti čašćen sa njegove strane je prava retkost i to se proslavlja. Ako ti slučajno zatreba 10 dinara, naravno da će reći da nema, ili da mu je novčanik u jakni i slično, ali ćeš ga već u sledećoj situaciji videti da broji crvene i ponekog jevreja. Vrlo iritantna pojava.
- Brate, je l' imaš 15 dinara za vežbanku?
- Nemam ništa brate, potrošio sam za užinu, pitaj Škrleta, on ima sigurno.
- Je l' si lud ti?! On mi ne bi 2 novčića na oči stavio kad umrem kolika je stipsa, pitaću Mareta.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.