Ultimativni stadijum papučarstva. Bračna situacija u kući čoveka koji je digao ruke od svih zvaničnih religija i prešao u fetišizam gde je jedino biće koje voršipuje i kome se klanja njegova sopstvena žena.
On i žena rade na istom radnom mestu ali žena dolazi porodičnim autom koji, naravno, ona vozi. On ide prevozom ili pešaka jer njegovu ženu rano izjutra nervira njegovo prisustvo u vozilu. Nervira je i poslepodne ali kad je baš dobre volje pristane da ga poveze kući kako bi što pre pristavio ručak.
On kuva. Ne ponekad, da odmeni ženu, već apsolutno svaki dan. Kad ne kuva onda sprema po kući, pegla veš, pere prozore i usisava. Išao je na sve roditeljske sastanke a u prodavnici je redovan. Obavlja jutarnju nabavku a u toku dana se još deset puta vraća u prodavnicu - jer je zaboravio da kupi mentol bombonice, jer se ženi prijeo karfiol, jer dolaze gosti a nema ratluka itd.
On nikada ne bi prevario ženu. Ne zato što nema sa kim ili zato što je voli nego jednostavno ne sme. Ona njega, naravno, može da vara sa kim želi a na sve podrobnije informacije o tome samo sleže ramenima. On to ne želi da sluša jer jednostavno nema muda ništa da promeni.
Sporedna božanstva u njegovom životu su ženini roditelji kojima persira i nakon petnaest godina braka. Nije mu teško da ih svaki drugi dan vozi od lekara do lekara mada su u suštini zdraviji od njega samog. O svom seksualnom životu ne sme da priča javno ali prosto se nameće zaključak da njega žena jebe jer on ni u krevetu ne bi smeo i umeo da pokaže inicijativu.
- Hoćeš da idemo za vikend na pecanje? Polazak u subotu ujutru, vraćamo se u nedelju uveče.
- Ko sve ide?
- Zoran, Marko, Joca, ja, ti ako si slobodan i pozvaćemo Ognjena.
- Ognjena? Jeste vi normalni? Pa njemu žena ne da ni do parkinga da ode ako ne nadgleda sa terase!
- Au! Nije valjda dotle došlo!
- Oduvek je tako! Priča se po gradu da ona njega jebe a nju valjda neko sa posla, šta znam.
