Dan kada shvatiš da više nisi mlad. Dugo sebi nisi želeo da priznaš, a sve je ukazivalo na to. Nije ti se ranije dešavalo da zaspiš uz dobar film. Ne trčiš da nabaviš novi album omiljene grupe. Brine te ekonomska situacija u svetu. Čini ti se da je previše fudbala na teveu. Ne izlaziš često, a i kad se to desi, ne obraćaš više toliko pažnje na svoj izgled. Ni roditelji ti više ne pridikuju.
I onda je osvanuo i taj dan. Prepio si sinoć, ali nije ti prvi, a ni poslednji put. Dok pereš pomalo rasklimatano zubalo, zapažaš modre kesice ispod očiju. Nisi ih ranije primećivao. Bore na čelu, oko usta i očiju su sada veoma vidljive. Uši i nos su veći nego što si mislio i iz njih štrče jake, crne dlake. Odakle ti toliki podvaljak? Kosa se proredila i prošarala sedim vlasima. Gledaš naniže i uviđaš da se stomak oteo kontroli. Vene na nogama su izraženije. Donji deo stopala je prekriven debelim slojem bele, ispucale mrtve kože. Najgore od svega je što si toliko ravnodušan prema svemu što si upravo video.
Stavljaš kafu i pališ pljugu. Znaš šta je, stariš! Bio si spreman na to. A eto, desilo se iznenada. Dobro je. Milo ti je. Dogurao si do još jedne prekretnice u životu. Više ne moraš da glumiš perspektivnog, mladog čoveka. Starićeš ponosno i mudro. Prenosićeš iskustva, ali nećeš soliti pamet. Izbegavaćeš prazne debate o politici i šetnje parkom sa šahom ispod miške. Delićeš deci bombone. Posejaćeš baštu i gajićeš organsko povrće. Peći ćeš najbolju rakiju i prasetinu. Bićeš ti dobar neki čile. Život je pred tobom!
Aj, pa u to ime...
