Nepravedno zanemarena grana kinematografije koja bi sigurno izazvala veliko oduševljenje kod svih koji vole da gledaju titlovane filmove, pogotovo porniće gde bi dočaravanje radnje filma bilo dovedeno do vrhunca... I to baš.
- Dobar dan gospođo,došao sam da zamenim kurblmucnu na veš-mašini.
- Hihihihi,izvoli zgodni majstore, zameni i na meni nešto.
(Krlj, krlj,krlj, liz, liz, liz, puš, puuš,puuuuš)
- Uh, ah, ijaooooooj, sačekajte gospođo, valjalo bi i zadnji trap pogledati...(Guuuuurrrrr)
- Ijaoooo,majstoreeeee...
(Svrš svrš SVRRŠŠŠŠŠŠŠ)
- Uhhhh(ŠTRC-ŠTRC)
- Njam(BLAJV-BLAJV)
- Doviđenja, dobri čoveče, dođi opet. Ovoj mašini DOOOBAR remont!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ovo me podsetilo na jednu od najjačih uvodnih priča u pornićima svih vremena. Naime, dolazi neki par u hotel na recepciju. Prosečno mesto onako skroz. Dobijaju sobu tipa 207 i odlaze u nju.
Posle 10ak minuta, onako dok se lik raspakuje (sam?!) kuca neka treća riba na vrata i pita kao je li ovo soba tipa 354. Umesto da joj lik objasni kako je promašila sobu i sprat, tu se kamera gasi.
Sledeća scena - on je trpa, a ona vrišti kao da je u luna parku.
To je to. Čitav dijalog, čitava radnja.
+